logo3

ОДРЖАНО ПОЛУФИНАЛНО ВЕЧЕ 43.ФЕСТИВАЛА СРПСКИХ ГУСЛАРА У БЕРАНАМА 

ОДРЖАНО ПОЛУФИНАЛНО ВЕЧЕ  43.ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРА У БЕРАНАМА

ГОРАН КИКОВИЋ,ПОТПРЕДСЈЕДНИК СО БЕРАНЕ ОТВОРИО 43.ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРА У БЕРАНАМА 

У Беранском Центру за културу синоћ 27.септембра 2019.године, одржано је полуфинално вече 43.савезног фестивала српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске. Скуп је почео минутом ћутања поводом трагичне смрти Милана Радовића,некадашњег предсједника скупштине тог савеза.Потом је почетак фестивала благословио протојереј-ставрофор Драган Ристић, док је 43. фестивал српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске прогласио отвореним историчар Горан Киковић,потпредсједник Скупштине општине Беране, који је пристне поздравио у име фестивалског одбора и општине Беране.Он је овом приликом истакао сљедеће:

''Поштовани народни гуслари, љубитељи гусала и епске поезије,часни оче Драгане Ристићу, помаже Бог.

Поздрављавам вас у име Фестиалског одбора 43.савезног фестивала српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске и желим да вам свима пожелим добродошлицу и успјех у такмичењу. Треба подсјетити да су гусле српски народни музички инструменткоји је одлуком УНЕСК-а прошле године признат као такав.

Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији и другим српским крајевима.

Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају двије жице. Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умијеће свирања. Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни пјевачи, опјевали догађаје из националне историје вјековима, све док ти текстови нијесу коначно записани. Већина пјесама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске пјесме записане су и сачуване већ у раном 19. вијеку. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу, када се у 12. вијеку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, гдје му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле. Гусле, као степски инструмент, даљим поријеклом потичу из средње Азије. Срби су овдје на Балкану народ стар и нијесу дошли са никаквих Карпата. На овоминструменту је на вргу гусала често била коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови српских националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији означавајући култ предака. Такође се уз гусле славе преци. Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се баштини гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мијењали вјеру и примали ислам, били су задржали обичај опјевавања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио. О јунацима је речено и опјевано много тога уз гусле, па и крилатица ''манастири и криво гудало то је српску вјеру сачувало''. Зато почесто мој пријатељ Бранислав Оташевић каже ''Боље је видио слијепи Филип Вишњић него многи данашњи српски великаши''. Наравно о значају гуслара и гусала се може са поуздањем рећи да су они и данас чувари српске традиције и даље важни за српски народ. “

У име општине Беране и грађана Берана свима вама који сте дошли са стрне желим пријатан боравак и добродошлицу и проглашавам почетак овог 43.Савезног фестивала српских гусала отвореним уз жељу да најбољи побиједи. Живјели на многаја љета!''-закључио Киковић.

Затим је у ревијалном дијелу фестивала скуп уз струне гусала поздравио Вујадин Добрашиновић,предсједник гусларског друштва ''Игуман Мојсије Зечевић'' из Берана, док се у такмичарском дијелу публици представило 36. народних гуслара од којих је 20. прошло у финале које ће се одржати вечерас 28.септембра 2019. са почетком у 19.сати у Центру за културу у Беранама.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић